Istorijat zanata
Plastična masa je zajednički naziv za čitav niz jedinjenja, koja su hemičari pronašli u novije vreme. Prve plastične mase
bile su prirodni proizvodi kao npr. vulkanizovani kaučuk ili celuloid.
Tako je 1862. godine britanski hemičar Aleksandar Parks prikazao prvu plastiku poznatu kao nitrat celuloze na Londonskoj izložbi.
Od nje je proizvedeno malo predmeta, ali kada su proizvedene veštacke smole, stvorene su od njih plastične mase, od kojih
se lako prave mnogi predmeti, koji su se nekada izrađivali od drveta, metala ili stakla.
Godine 1909. dobijena je plastična masa čisto hemijskim putem i nazvana bakelit. Plastična masa je zapravo, zajednički naziv
za čitav niz jedinjenja koju su hemičari pronašli. One su označile revoluciju u tehnici i svakodnevnom životu ljudi
XX veka, jer je njihova sveopšta primena značajno okarakterisala taj vremenski period.
Neupućeni reč '' plastičan'' upotrebljavaju vrlo široko. Ponekad , možemo videti reklame za ''plastične'' sudove i ''plastične''
lakove. To bi bilo isto, kada bi se za neki posebni deo odeće od nekog naročitog materijala opisivao kao '' odelo od tkanine
'' , ili kada bi se noževi od postojeceg čelika nazivali ''metalnim noževima ''.
Prošlo je vreme kada je intelektualna elita smatrala da je bavljenje plastičnom masom marginalno. Velike promene u ukusu
i stilu dovele su do prodora novih materijala i tehnologija u umetnost.
Korišcenje novih materijala, ne samo po strukturi, već i po fizičko-hemijskim osobinama, omogućilo je komunikaciju ''
različitih jezika'' promenu pravca, proširenje perspektive i uvodjenje novih vrednosti u tradicionalne strukture i njeno
inoviranje. Tako su plastične mase, u suštini, na velika vrata ušle u naše domove. Medjutim, prošle su godine dok je ova
dizajnerska inovacija zaživela.
Dosta vremena smo čekali da se uoče promene, da se stolice i stolovi u barovima i kafićima zamene ovim novim materijalima.
On je dozvoljavao šarenilo boja, ali je postao deo predgradja, anonimnosti, previše očaja, premalo nade. Unosio je optimizam,
širio pozitivizam, pokušavajuci da uvede ''sebe'' medju moderne materijale.
Plastične mase su u naše domove unele praktične i funkcionalne kvalitete. Danas se mogu , čak, naći u domovima bogatih ,
prošlo je vreme skrivanja po kupatilima i plakarima. Napokon, mogle su se pojaviti u unutrašnjosti holova, dnevnih soba
i svečanih odaja, jednom rečju mesta koja su predstavljala statusne simbole prestiža.
Plastične mase su danas stil, a ne metafora za vulgarnost, siromaštvo i loš ukus. To je rezultiralo njenu primenu i na
onim javnim mestima koja su ''zahtevala'' standardnu eleganciju - u restoranima, noćnim klubovima, radnjama sa konfekcijom
i buticima. Situacija se promenila iz temelja. Smeštajuci ovaj novi materijal u dnevnu sobu pruža nam se neiscrpan niz
mogućnosti za dekoraciju stolova, stolica, sofa, kauča...
Koristeci potencijal i mogućnosti koje nam pruža ovaj novi materijal možemo da potisnemo njegov veštacki izgled, kao
i tmurne i unuformne površine. Izdižemo se van važecih kulturnih kvaliteta i igrajući se "zbrke'' izlazimo iz anonimnosti.
Izraz plastičar je sinonim za termin - likovni umetnik. Plastika predstavlja granu likovne umetnosti. Vrstu likovnog izražavanja
trodimenzijalnim oblicima i telima. Podrazumeva pravljenje oblika i likova od neke mekane supstance, vajanjem, klesanjem,
rezanjem, modelovanjem ili livenjem u čvrstom materijalu - kamenu, drvetu, metalu, kosti...
Plastika, jedina izaziva taktalni osećaj, koji intimno povezuje umetničko delo i gledaoca, te omogućuje veću neposrednost
i direktniji kontakt u doživljaju.
Umetnička dela su realizovana u materijalima. Ona su prostorna rešenja, zauzimaju odgovarajući prostor, njihovo delovanje
u okviru spoljašnjeg prostora. Osnovna priroda strukture je volumen i napon prema spoljašnjem prostoru. Ona ima masu,
težinu, zauzima deo prostora, spoljašnji prostor deluje na nju, ali u suštini njena celina je nezavisna od okoline. Rilke
kaže: ''to je umetnost koja daje više i od reči i od slike, koja je veća od podsticaja ili igre svetla''.
Do pune plastike, trodimenzijalnost skulpture došlo se postepeno. Puna plastika daje prikazani lik u njegovoj potpunoj trodimenzijalnosti
i prostornoj rasprostranjenosti i kad delo daje kompozicijski celovit i tehnički doteran aspekt s razlicitih gledišta, često
se za njega primenjuje naziv obla plastika.
Umetnost ''mobile'' integriše prostor i vreme. Plastično-prostorni efekat se postiže uzajamnim odnosom: objekat, prostor, kretanje,
svetlosni efekat.
Tako plastične mase svakim danom imaju sve veću primenu ne samo kao predmeti za svakodnevnu upotrebu, već i u industriji
, tehnici i naravno likovnoj umetnosti.
Uspostavljanje ovog smera u
Školi za umetničke zanate
predstavlja značajan korak u povezivanju dostignuća savremene nauke i likovnih stremljenja.
O radu učenika
Nastava se odvija u kabinetu, čije je prostorno i radno okruženje u potpunosti prilagođeno zahtevima kako obrazovnog tako i
vaspitnog procesa. Naravno velika pažnja se poklanja praktično-zanatskom delu procesa.
Ciljevi i zadaci predmeta materijali i tehnike je u sistematskom razvijanju percepcije kod učenika za elemente prostorne organizacije.
Upoznavanje sa funkcijama vrednosti i značaja linija, površina i oblika za početak u jednostavnim formama. Razvijanje osetljivosti
za svetlosne gradacije. Upućivanje učenika u osnovne pojmove teorije i praktičnog rada, koji je povezan za ovaj obrazovni
profil.
Cilj praktične nastave je da učenici savladaju osnovne pojmove iz teorije i prakse svih tehnika vezanih za smer. Pri tome
postepeno produbljujemo znanja stečena iz razreda u razred.
Učenici se usmeravaju ka što većoj kreativnosti i produbljivanju ličnog izraza. Kroz celokupnu nastavu na odgovarajućim primerima
se ističu idejne, moralne i druge vrednosti koje umetničko delo ima. Posebno se obraća pažnja na estetske vrednosti,
jer bez njih ni one prve nisu vrednosti. Za estetsku analizu, naročito je pogodna moderna umetnost, jer ona u moderno doba,
više nego ikada ranije ima zadatak da oplemeni čovekovu životnu i radnu sredinu i da postane most zbižavanja svih naroda sveta.